Зборник радова
Грађевинског факултета

ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА 26, 2014.год., стр. 159-164

	DOI: 10.14415/zbornikGFS26.16
	UDK: 681.5.04 : 72.01
	CC-BY-SA 4.0 license
	Аутор : Дулић, Оливера; Алаџић, Викторија
	Резиме:
	Дијаграми у архитектури представљају визуелизацију мисаоног процеса, односно селективну апстракцију концепта или идеје преведену у форму цртежа. Поред тога, они омогућавају увид у начин мишљења о и у архитектури, чиме стварају баланс између визуелног и мисаоног. Предмет истраживања приказаног у овом раду јесу дијаграми као специфичан вид архитектонске репрезентације, као и могућности и значај њихове примене у пројектантском процесу. Дијаграми у архитектури стари су готово колико и сама инжењерско-уметничка дисциплина, те су елемент неких од најзначајнијих студија о архитектури током свих историјских периода – што резултује великим бројем различитих дефиниција дијаграма, али и врло различитим концептуализацијама њихових одлика, функција и примене. Дијаграми постају део савременог архитектонског дискурса током осамдесетих и деведесетих година XX века, поготово кроз рад архитеката попут Бернара Чумија, Питера Ајзенмана, Рема Колхаса, SANAA-е и других. Примена дијаграма у процесу пројектовања омогућава обједињавање неких од суштинских аспеката струке: архитектонску репрезентацију и обликовни процес, као и питање концепта архитектонско-урбанистичког пројектовања у времену брзих промена на свим нивоима савременог друштва. Циљ истраживања је анализа дијаграма као специфичног медијума за обраду великог броја информација које архитекта треба да сагледа и инкорпорира у архитектонско дело. На основу тога, претпоставља се да архитектонски дијаграм омогућује ствараоцу утврђивање и анализу специфичних елемената идеје или физичке форме, при том непрекидно задржавајући концепт целовитости архитектонског дела.
	Кључне речи:
	Дијаграм, пројектантски процес, архитектонска репрезентација