| | Razvojem industrije, kapitalističke privrede i preduzetništva, krajem XVIII, a naročito u XIX veku ojačala je u gradovima klasa preduzetnika, službenika i intelektualaca. Zahvaljujući novim potrebama ovog graĎanstva, a naročito službenika i intelektualaca, kao i plemstva koje se useljavalo u grad, nastao je novi, kapitalistički tip zgrade - najamna kuća, koja se gradila zbog profita, a ne radi stanovanja. Ovaj tip kuće novinu u odnosu na stambenu kuću i najamne kuće ranijih razdoblja, nije doneo u stilu već u funkciji. Pojavom najamne kuće, kuća je postala roba, predmet preduzetništva . Osim građana, intelektualaca, službenika i plemstva, u ovim kućama su stanovali zanatlije i radnici, čije se radionica više nije nalazila u sklopu stambenog prostora. Reprezentativniji primer najamne kuće bila je najamna palata, a pored najamne palate pojavila se i najamna kasarna. Poreklo najamne palate se nalazilo u srednjevekovnoj graĎanskoj kući, italijanskim renesansnim palatama i kasnije baroknim. Gradnja spratnih građevina u Subotici počela je tek u XIX veku, uključujući i zgrade javne namene, osim crkava. Pod uticajem evropskih tokova, a pre svega Beča i
Budimpešte, u najvećem broju gradile su se najamne palate i kuće. Razvoj najamnih kuća u Subotici se može podeliti na tri perioda. U prvom razdoblju gradile su se spratne najamne kuće u stilu klasicizma, tradicionalnim materijalima i tehnikom gradnje, a stanovi u njima su se sastojali od niza meĎusobno linijski povezanih polifunkcionalnih soba bez kupatila. U Subotici je očuvano svega nekoliko objekata iz tog najranijeg perioda izgradnje najamnih kuća i zbog toga im je potrebno posvetiti posebnu pažnju kao vrednom delu subotičke arhitekture koji istovremeno ilustruje same početke razvoja spratne arhitekture u gradu. |
