ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТАМЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈАСАВРЕМЕНА ДОСТИГНУЋА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ 25, 2014.год., стр. 757-762
| | Трг је уз улицу најстарији урбани елемент сваког насеља. Функција трга као отвореног простора града од првих појава па до данас се суштински није мењала. То су простори социјализације, на којима су се одвијале разноврсне делатности од размене информација и добара, преко одржавања различитих профаних и сакралних церемонија до спонтаног окупљања грађана ради свакодневног сусрета и виђења приликом којих су се размењивала мишљења и делили савети. Развојем градова осим главног градског трга, који је по својој логици и карактеру обично био смештен у центру насеља, почели су да се формирају и други тргови који су добијали специфичне намене. Величина насеља и начин живота у одређеном друштвеном уређењу условљавао је број тргова, њихову величину, облик и наравно функцију. Да би се одређени отворени јавни простор града доживео као трг неопходно је да омотач трга буду архитектонски објекти. Без ових физичких „кулиса“ отворени простори се тешко перципирају као затворене и ограничене структуре јавног простора града. Приликом перцепције одређеног простора и стварања идентитета посматрач има пред собом низ секвенци, који својом фрагментацијом утичу на формирање целокупне слике. Да би се појединац идентификовао са простором на којем се налази потребно је да он буде сагледив у својим границама, јер се само тако може поистоветити са местом. У овом раду се истражују отворени јавни простори у Новом Саду, који само својим називом представљају тргове, а код грађана се доживљавају као паркинг простори, саобраћајно чворише, озелењена површина или пијаца - тржница . Истраживање треба да укаже на недостатке у елементима који би их и у перцепцији класификовали као најзначајније параметре урбаног простора трга. Анализа утицајних фактора као што су положај у урбаној матрици града, величина, облик, димензије, уређеност, доступност, опремљеност и квалитет боравка на њима треба да укаже који од фактора су позитивни и треба их задржати, а који нарушавају и онемогућавају доживља простора као трг. Циљ рада је испитивање параметара који утичу на идентификацију јавног простора како би се он могао доживети као простор трга.
|
